Kada danas pogledate Lorda kako veselo šeta, maše repom i traži da ga pomazite, teško je poverovati da je nekada ležao nepomično pored puta, sam, ranjen i u bolovima.
Teško je poverovati da je pas sa toliko nežnosti u sebi prošao kroz toliku borbu.
A upravo takvog smo ga pronašli.
Udarenog kolima.
Preplašenog.
Bespomoćnog.
Sa telom koje više nije moglo da ga nosi.
Dok smo ga vozili kod veterinara, samo nas je gledao onim tihim pogledom psa koji kao da pokušava da shvati da li mu se ovoga puta zaista desilo nešto dobro.
Od tog trenutka počela je velika borba za njega.
Usledili su pregledi, snimanja, kompleksna operacija, dug oporavak i borba da mu se sačuva noga. Tokom pregleda otkriven je i srčani crv, pa smo paralelno vodili još jednu veliku bitku za njegovo zdravlje i život.
Mesecima smo gledali kako polako ponovo uči da hoda bez bola.
I uspeli smo.
Danas Lord trči, raduje se životu i ponovo veruje ljudima.
I ono što najviše dira jeste činjenica da ga život nije pretvorio u grubog i nepoverljivog psa.
Naprotiv.
Lord je ostao neverovatno nežan, pun ljubavi i željan bliskosti sa čovekom. Obožava ljude, lepo se slaže sa drugim psima, uživa u maženju i na povocu šeta kao pravi dasa.
Lord ima tri godine, oko 19 kilograma i higijenske navike. Potpuno je veterinarski sređen, kastriran, vakcinisan, čipovan, izlečen od srčanog crva i redovno zaštićen od unutrašnjih i spoljašnjih parazita.
Posle svega što je preživeo, Lord više od svega zaslužuje da konačno pripada nekome.
Da ima svoj dom.
Svoje ljude.
Svoj mir.
Jer pas koji je toliko propatio, a ostao toliko dobar, zaslužuje da ostatak života provede voljen.